NAŠ ŽIVOT JE ODRAZ NAŠIH MISLI

Psihologija

Marko Aurelije (2. vek) bio je mudri car i filozof, čija je dvadesetogodišnja vladavina zapamćena kao najsjajnije razdoblje Rimskog Carstva.

Kao filozof, Marko Aurelije je zastupao ideje grčkih stoika, koji su smatrali da je svrha života živeti u skladu s prirodom, te da u svakom čoveku postoji delić božanske esencije. Zbog toga su svi ljudi međusobno srodni i među njima bi trebalo da postoji bratska ljubav.

Posebno je cenio Sokrata, te je delio njegovo mišljenje, kako ljudi čine loša dela samo zato što ne razlikuju dobro od zla, stoga ih ne bi trebalo osuđivati.

Veliki uzor bio mu je i Heraklit, koji je govorio o prolaznosti svega. Taj grčki filozof je ostao upamćen po izreci: „Čovek ne može dvaput da zakorači u istu reku, jer drugi put to nije ista reka, a ni on nije isti čovek“.

Napisao je „Meditacije“, dnevnik vlastitih misli ili aforizama, koje je kao filozof uputio samome sebi, kako bi što pravednije i mudrije upravljao carstvom. Taj dnevnik oduševljava svježinom i univerzalnošću misli, koje mogu utešiti i savremenog čoveka.

U nastavku pročitajte nekoliko univerzalnih misli, kojima se u životu i vladanju vodio ovaj mudri car-filozof. Neka vam misli Marka Aurelija posluže kao svojevrsne duhovne vežbe za prevladavanje stresa, zbunjenosti, straha od promene i smrti, te drugih izazova, koje pred vas stavlja svakodnevni život.

OSAM MUDRIH MISLI rimskog cara za 21. vek
1. Shvatite da se SVE RAĐA IZ PROMENE i KROZ PROMENU NESTAJE 

Čovek strepi od promene, a trebao bi se pitati događa li se išta na svetu bez promene. Možete li jesti hranu ako je prethodno niste skuvali? Možete li se ugrejati ako drvo nije prošlo kroz promenu, tokom izlaganja vatri? Dakle, za sve je potrebna promena. Budući da ste i vi sami deo toga sveta, i vi ste sazdani od promene.

„Mi smo razumna bića, koja bi trebala da uvide kojom brzinom stvari nestaju: tela – u prostoru, a sećanje na njih – u vremenu“, kaže Marko Aurelije. 

Sve stvari na svetu dolaze, prolaze i nestaju, te su nakon toga zaboravljene.

Sve se rađa iz promene. Priroda voli da menja sve ono što postoji, te da stvara nešto novo.

Smrti se ne trebate bojati, ona je prirodni proces, koji je deo neprestane promene od koje je ovaj svet sačinjen. Smrt je, kaže Marko Aurelije, „krajnja uteha“.

2. Verno SLUŽITE BOŽANSKOM DUHU U SEBI

Čovek bi trebalo da spozna božanski duh u samome sebi i verno da mu služi, kaže Marko Aurelije. A služiti možete samo ako ste oslobođeni od strasti, besciljnosti i nezadovoljstva delima bogova ili ljudi.

„Na univerzum uvek gledaj kao na živi organizam s jednim telom i jednom dušom“, savjetuje rimski car.

Prema drugima postupajte u duhu bratstva, ljubavi i milosrđa, imajući na umu to da mnogi ljudi ne razlikuju crno od beloga, odnosno dobro od lošega. A raditi nešto na štetu drugog Čoveka znači povrediti prirodni zakon.

No isto tako važno je i da spoznate promenljivu prirodu svojih čula, kako biste mogli prepoznati one koji vas zavaravaju, koji vas pokušavaju „zavesti nasladom“ ili „zastrašiti bolom“.

3. PRIHVATITE SVE što vam se događa KAO NEIZBEŽNO 

Ako ste stalno nezadovoljni, to znači da ste se pobunili protiv prirodnih zakona i protiv prirode drugih ljudi. Ako osećate nemir, to je vaše vlastito delo, delo vaših misli.

Prihvatite sve događaje u životu, jer oni dolaze iz istog Izvora iz kog dolazite i vi sami. Kada shvatite da je sve što se događa vođeno nekim višim Dobrom, tada ćete lakše prihvatiti sve što vas zadesi.

Priroda vam uvek donosi samo ono što možete podneti. Ako ste uznemireni zbog nečega, bol koji osećate ne dolazi od te stvari nego od vaše procene, koju u svakom trenutku možete odbaciti ili promeniti.

„Šta god da ti se dogodi, pripremljeno je za tebe od početka vremena,“ kaže Marko Aurelije.

Izreka Marka Aurelija

4. NEGUJTE VLASTITO MIŠLJENJE i NE MISLITE o tome ŠTA DRUGI MISLE ili čine

Gradite vlastito mišljenje, jer nitko drugi ne može za vas odlučivati. Slušate li tuđe mišljenje, a nemate vlastito, udaljavate se od zakona prirode i razumnog bića.

Ne traćite vreme, koje vam je ionako ograničeno, time šta drugi ljudi čine ili misle. U svakom trenutku znajte što se događa u vama samima i jesu li vaše misli čiste i ispravne.

„Usredsredite se na vlastitu nit u tkanju Univerzuma“, kaže Marko Aurelije.

Razmišljate li stalno o drugima, propuštate priliku da se povežete sa svojim „unutarnjim Vladarem“.

Drugima bi trebalo da se bavite samo onda kada je to potrebno za opšte dobro.

5. NE radite VIŠE STVARI ODJEDNOM

Mudrac kaže: „Ako želiš upoznati spokojno zadovoljstvo, ne čini puno stvari odjednom“.

Većina naših reči i dela potpuno su nepotrebna, stoga odbacite sve suvišno.

Kad nešto radite, uvek se zapitajte: „Je li ovo jedna od suvišnih stvari?“

Odredite prioritete i uvek usmerite pažnju samo na ono što je bitno u tom trenutku.

Takođe, ne razmišljajte o budućnosti, jer ćete se s njom, kad za to dođe vreme, „suočiti istim oružjem razuma, kojim se i danas služite“.

6. Težite ISPRAVNIM MISLIMA i NESEBIČNIM DELIMA

Sav se predaj onome šta znaš da radiš, i u tome traži izvor snage, kaže ovaj mudri rimski vladar. Jedina svrha vašeg rada treba da bude služenje svima i sklad sa svime što postoji.

Radite mnogo, ali pritom ne pravite od sebe žrtvu i patnika i ne očekujte da vam se drugi dive. 

Ne težite besmrtnoj slavi jer ona nije ništa drugo do obična praznina. I onaj ko misli da je slavan, vreme će izbrisati i njegovo ime i slavu, u koju je toliko verovao.

Pogledajte šta se dogodilo sa svim velikim vladarima. Ni njih ni njihovih carstava više nema, a njihovo ime više se i ne spominje. Stoga, umesto beskrajnoj slavi, težite ispravnim mislima, nesebičnim delima i rečima bez laži, poručuje Marko Aurelije.

7. NE ŽUDITE za nečim ŠTO NEMATE i NE VEZUJTE SE za ono ŠTO IMATE

Ne težite za onim što nemate i više cenite sve ono što vam je život već dao. Pomislite, sa zahvalnošću, kako biste za tim žudeli da to, kojim slučajem, nije vaše. Život se brine da u svakom trenutku imate baš ono što vam je najpotrebnije i što je u skladu s vašom prirodom. No, isto tako, pazite da se previše ne vezujete uz ono što imate, kako ne biste patili jednom kad to izgubite, savetuje rimski car.

8. Budite jednako RAVNODUŠNI i prema UŽITKU i prema BOLU

Svaki Čovek uvek teži užitku, a po svaku cenu izbegava bol. No Marko Aurelije smatra da je greh na užitak isključivo gledati kao na nešto dobro, a bol s druge strane smatrati zlom. Budući da je i bol sastavni deo prirodnog poretka, u kome živimo, ne bismo ga smeli izbegavati, jer to znači odupirati se prirodi i njenim načelima.

I sam je Epikur rekao kako bol nikada nije nepodnošljiv, niti večan, ako imate na umu da je ograničen. I brojni drugi neprijatni osećaji, poput groznice, gubitka daha i bezvoljnosti, iste su nestalne i prolazne prirode, baš kao i bol.

Zato, da biste živeli u skladu s prirodom, pokušajte da i na bol i na užitak, i na smrt i na život gledate s jednakom ravnodušnošću.

Izvor: narodni-lekar.com  / alternativa-za-vas.com

Ostavite odgovor