POBOLJŠAJTE RASPOLOŽENJE za 12 minuta!

Eksperiment koji su izveli psiholozi na Univerzitetu Ajova pokazao je da svoje raspoloženje možemo brzo i lako popraviti kad se usredsredimo na to da drugima želimo dobro.

Kad se osećamo neraspoloženo ili loše, svi imamo određene načine na koje pokušavamo da ugodimo sebi: čokolada, knjiga, film, šetnja i slično. To i jesu stvari, koje psiholozi uobičajeno preporučuju da probamo, kad smo loše volje ili potišteni. Ali, novo istraživanje je pokazalo da svesno nuđenje dobrih osećanja drugima može da smanji anksioznost i poveća osećaj sreće.

Eksperiment se sastojao u sledećem: Nekolicinu studenata istraživači su uputili da šetaju 12 minuta oko zgrade i koriste jednu od sledeće tri strategije:

1.  Ljubaznost i dobrota

Da gledaju ljude oko sebe i u sebi kažu: „Želim da ta osoba bude srećna“, ali da nastoje da to stvarno i misle, ne samo da govore.

2.  Međusobna povezanost

Da gledaju ljude koje sreću i misle na koji način su međusobno povezani. Predloženo im je, na primer, da misle na nade i osećanja koja su im zajednička.

3.  Poređenje po čemu su bolji

Da gledaju ljude koje sreću i razmišljaju na koji način mogu da budu bolji od sveka osobe koju susretnu.

4.  Kontrolna grupa

Uključena je bila i kontrolna grupa u kojoj je učesnicima eksperimenta rečeno da prosto gledaju ljude oko sebe i fokusiraju se na ono što vide spolja, kao što je njihova odeća, slaganje boja, šminka, detalji – dakle, neka vrsta vrednosno neutralnog pristupa.

.

Svi učesnici su pre i posle šetnje podvrgnuti testu koji meri strepnju, stres, sreću, saosećanje i povezanost.

Istraživači su utvrdili da su se najbolje osećali studenti u grupi koja je praktikovala ljubaznost i dobrotu. Oni su se osećali srećnije, povezanije, saosećajnije i manje anksiozno od svih drugih. Grupa koja je naglašavala povezanost imala je povećano saosećanje i osećaj povezanosti. U grupi koja je sprovodila direktno poređenje nije bilo nikakve promene nabolje, i svi pokazatelji su bili značajno lošiji nego u grupi koja je praktikovala tehniku ljubaznosti i dobrote.

Napomene:

• Zanimljivo je obratiti pažnju na grupu koja se poredila sa drugima. Neka ranija proučavanja su ukazala da poređenje sa drugima, u smislu po čemu smo bolji, može da ima ublažujuće efekte kad se osećamo loše u pogledu sebe samih. Međutim, ovo istraživanje je pokazalo suprotno. „Poređenje po čemu smo bolji od drugih je takmičarska strategija“, prokomentarisao je jedan od istraživača, „i ne znači da od nje ne može biti nikakve koristi, ali je takmičarska nastrojenost povezana sa stresom, anksioznošću i depresijom“.

• Još jedan zanimljiv zaključak do koga su došli istraživači je da strategija ljubaznosti i dobrote deluje nezavisno od tipa ličnosti. Konkretno, istraživači su imali predviđanje da će ljudima koji su i inače obzirni prema drugima ova tehnika doneti više koristi nego, na primer, osobama sa narcističkim crtama, ali se pokazalo da nije tako – ova jednostavna praksa deluje nezavisno od tipa ličnosti, zaključili su istraživači.

(Napomena redakcije: strategija ljubaznosti i dobrote vodi poreklo iz budističkog učenja, tiče se zauzimanja stava prema drugim bićima, i naziva se metta metta)

Izvor: zdravahrana.com / narodni-lekar.com