BAMIJA odlično LEČI SVE OBLIKE ŽELUČANIH OBOLJENJA, posebno Helicobacter pylori

Narodni lekar Narodni lekovi, Organi za varenje

Što je ovo? Hm, izgleda kao paprika, a nije paprika. Šta se s tim radi? Peče, kuva, dinsta? Jesu li bolje veće ili manje? Zelene, bele ili crvene? Kakve su ove malo šire? Za punjenje? Ma kakvo punjenje u tu malu rupicu…
Ovo su neka od uobičajenih pitanja neupućenog kupca, koji se na pijacama ima priliku da upozna s bamijom. Bamija (Hibiscus esculentus L.) ili okra je povrtarska kultura, poznata već pet hiljada godina. Otkako je iz svoje domovine, Afrike, donesena na evropsko tlo najviše se odomaćila u bliskoistočnim zemljama. Kako su bamiju i turski osvajači tretirali kao ukusnu hranu i koristan lek (posebno afrodizijak), u svojim ratnim pohodima raširili su je i po Balkanskom poluostrvu.
Tradicija gajenja i konzumiranja bamije najbolje se primila u susednoj BiH, pa stoga i nije čudo što je jedini ozbiljni proizvođač bamije i njenih nusprodukata na našem tržištu upravo Bosanac. Zove se Pero Perija.
– Ja sam vam rođen i odrastao u Brčkom, a u mojoj avliji (ulici) levo od moje kuće živeli su muslimani, desno Nemci, a mi u sredini. Svi smo sejali različite povrtarske kulture i razmenjivali ih kada dozrevaju. Tako sam i ovde zasejao deo tog bogatstva iz vrtova – bamiju, šafran i rabarbaru – priča nam Pero na svom imanju smeštenom nedaleko od kordunskog mesta Krnjak. Nakon stresnog trgovačkog posla u Rijeci, Pero i njegova supruga Marija preselili su se 1999. godine na lepo imanje.

Bamija na stolu

Nekoliko godina posle Pero je svojim preduzetničkim njuhom primetio kako se na tržištu slabo poklanja pažnja biljci uz koju je odrastao, a raste u njegovom vrtu. Hobi je prerastao u posao i 2007. on osniva OPG Zejbek (porodični nadimak) i uz sina Ivicu i snaju Željku počinje s ozbiljnijom proizvodnjom bamije, rabarbare i šafrana.
Bamija je, što se ono kaže, delikates i specijalitet kao hrana i istovremeno lek za zdravlje i lek za lepotu. Bogata je vitaminima i mineralima, a čaj od sušene bamije mnogim je dijabetičarima pomogao u regulisanju šećera. Blagotvorna sluz, po kojoj je bamija poznata, odlično leči sve oblike želučanih oboljenja, osobito Helicobacter pylori, a ulje rešava teške dermatološke probleme. Hemeroidi, bore? Zdravo! A znate li vi da je iz bamije napravljen prvi biljni botoks – govori nam i nabraja Pero i polako toči rakiju od bamije, da se malo opustimo u razgovoru na klupi ispod starog oraha.
Ali, stani malo, Pero. Mi smo došli zbog bosanskog lonca i uloge bamije u njegovom krčkanju, a ne zbog Kleopatre, koja je ulje od bamije mazala po svim svojim vatrenim delovima. Došli smo da doznamo zašto bamija ima tako loš imidž nepoznatog povrća i jela kad nam je u susedstvu.
Za gastronomski doživljaj bamije otišli smo u Perino polje, gde seje, za evropske prilike, rekordnu 21 vrstu bamije. Beremo crvenu indijanku, englesku Lady Fingers, istočnjački kolosal, burmanku, clemy… Neke su dobre dinstane, neke se pune, neke samo kratko blanširaju, a svima je zajednička sluz koja se termičkom obradom oslobađa i obogaćuje svako jelo.
Nema tog bosanskog lonca ili begove čorbe kojoj bamija ne daje onaj prepoznatljivi ukus i gustinu. Kad je sezona da se mogu jesti sveže, treba ih što kraće obariti ili kratko izdinstati ili dodavati u bilo koje jelo, desetak minuta pre kraja. Odlično se slaže s paradajzom u salatama, a uz mali dodatak đumbira ili, što vi kažete bosiljka, ulja od bundeve, jabukovog sirćeta, mmmm – priča Pero i izaziva glad, dok napuštamo polje, na kojem se sa svake biljke plodovi beru jednom dnevno. Kad i ako, ne daj Bože, preraste – možete je baciti.
Bamija se može konzervirati sušenjem, zamrzavanjem, blanširanjem i mariniranjem. U prehrambenoj industriji sasušena se koristi kao prirodni emulgator, a konditorima je korisna jer smanjuje kristalizaciju šećera. Zrelo seme ponegde se u Aziji i Africi prži i pije kao zamena kafi.
Mi smo svoju ubranu bamiju kratko prodinstali na luku i paraadajzu, a mogli smo je i ispohovati ili baciti na roštilj, od nje napraviti umak i još ga dodatno zgusnuti sušenom i mlevenom bamijom koja je odlična umesto zaprške. U kombinaciji s vrgnjima u prahu nema boljeg izbora za zgušnjavanje variva. Domaćini nam predlažu da malo širu bamiju napunimo mlevenim prodinstanim mesom, u koje vratimo očišćene semenke, koje posle glume pirinač. Napunjene bamije potope se u umak i kratko (15 minuta) prokuvaju ili zapeku u rerni, polivene kajmakom.

Jelo od bamije u tanjiru

Bamija u sosu od paradajza

• 35 g suve bamije
• 50 g maslaca
• 1 kašika brašna
• 1-2 velike kašike koncentrata paradjza
• So po ukusu
Bamiju preliti sa 4 dcl vode i ostaviti da prenoći. Tako prelivenu bamiju prokuvati na laganoj vatri 20 minuta, u vodi u kojoj je bila prelivena. Na maslacu propržiti brašno i kad lagano požuti dodati koncentrat paradjza po ukusu. Izmešati i dodati prokuvanu bamiju i vodu u kojoj se kuvala. Kuvati na laganoj vatri par minuta, uz mešanje i po ukusu dosoliti i dovršiti. Servirati uz kuvano meso, krompir ili neki sir (ovčji, kozji, parmezan ).

Izvor: Prirodni lijek

674 comments