SREMUŠ kao lek
Skoro smo pročitali jedan odličan reklamni slogan „sremuš kapi za medveđu snagu“, i verujte da on itekako ima smisla. U pitanju je izuzetno lekovita i naročito delotvorna biljka koja pomaže u otklanjanju umora i iscrpljenosti, ali i u borbi s anemijom, visokim holesterolom i trigliceridima. Sremuš biljka poznata je i po svom drugom narodnom nazivu medveđi luk. Naime, veruje se kako medved posle dugog zimskog sna, nakon što prvi put otvori oči i izađe iz brloga, kreće u potragu za ovom samoniklom biljkom. Pomoću nje on čisti organizam i vraća svoju snagu i vitalnost.
Divlji luk je zaista jedan od najsnažnijih čistača organizma, koji postoji u prirodi, jer pomaže u otklanjanju toksina nakupljenih u našem telu tokom zime. Nije čudo što i životinje posežu za njegovim lekovitim moćima – iskustvo ih je naučilo da divlji luk vraća energiju neophodnu za opstanak.
Kako izgleda biljka sremuš
Srbija obiluje ovom biljkom i najčešće se od iste prave sremuš kapi, jedinstvene i veoma cenjene u svetu. Izgled biljke je takođe specifičan: na svom trostranom stablu ima bele cvetove skupljene u cvasti, te iz osnove stabla izlaze dva duža lista, primećuju se i uzdužne žilice duž njih. Kada prepolovite list, videćete kako on ima trouglast presek.
Koliko je sremuš izuzetan – dokazuje i podatak da je proglašen biljkom Evrope, sada već daleke 1996 godine. Još nije kultivisan, to jest raste kao samonikla biljka u prirodi, te je u velikoj prednosti nad svojim rođakom – belim lukom. Na ovaj neprocenjivi dar iz prirode, uvek treba gledati s poštovanjem.
Srbija kao što rekosmo, obiluje medveđim lukom, ali treba da budete oprezni gde ga berete. Ako naiđete na sremuš u blizini puteva ili fabrika nemojte ga brati. Na ovaj način puno rizikujete, jer možete uneti teške metale u organizam, a da toga niste ni svesni. Berite ga na planinama – jer samo ćete tako biti sigurni kako je bogastvo njegovih lekovitih supstanci ostalo nedirnuto.
Divlji beli luk je najbolje brati od marta do maja meseca, kad još nije procvetao, te mu listovi imaju najprijatniji ukus (kasnije postaju ljuti i manje ukusni). Za dobijanje kvalitetnih sremuš kapi, berite samo listove, nemojte nikad počupati celu biljku sa korenom. Ima karakterističan miris najsličniji mladom belom luku. Semenke su okrugle i crvene boje.
Kada berete sremuš jako je bitno brati list po list, zato što uz njega raste i drugo bilje. Ako ga sami ubirate, budite oprezni, jer veoma liči na neke otrovne biljke: mrazovac, čemeriku i đurđicu. Neiskusnom oku ovo ume da promake, tako da uvek treba povesti nekog upućenijeg sa vama.
Lekovita svojstva medveđeg luka su brojna
Želimo svima da ukažemo na par činjenica o ovoj blagotvornoj biljci za koju možda niste znali. Od nje se spravljaju izuzetne sremuš kapi koje danas potražuje celi svet. U proleće je najbolje svežu biljku uvrstiti u obroke, i to u vidu lagane salate, variva, čorbe ili pite.
Svoju lekovitost medveđi luk duguje brojnim eteričnim uljima, vitaminu C, vrednim mineralima, karotenu, belančevinama, mastima i – alicinu. Ovaj karakterističan sastojak ima snažna antibakterijska svojsta i on mu daju prepoznatljiv ukus i miris poput belog luka. Međutim, za razliku od svog rođaka, sremuš biljka ispušta aromu samo dok se jede, te posle njega nema neprijatnog zadaha u ustima.
Glavni sastojak medveđeg luka je alin, koji se pomoću fermenta alinaze pretvara u dragoceni alicin, jedno od najsnažnijih elemenata u prirodi. Međutim, treba napomenuti kako onog trenutka kad se list ubere, on počinje da se gubi. U dodiru sa vazduhom počinje oksidisati, a zatim se razgrađuje, time se njegova lekovitost gubi veoma brzo skoro 2 procenta na sat. U praksi sremuš biljka u toku 24 sata izgubi polovinu svojih lekovitih svojstava, a za 48h ona nestaju u potpunosti.
Dakle, kad god možete idite u čistu nezagađenu prirodu, pojedite 10 do 15 listova i činite to sve dok biljka ne procveta. To je najbolje što možete učiniti za svoj organizam u prolećnim mesecima. Svaki drugi oblik prerade, koji uključuje termičku obradu, sušenje ili zamrzavanje neće sačuvati alin. Stoga, on neće doprineti vašem zdravlju, sem u slučaju da koristite tinkturu od sremuša, koju možete upotrebljavati tokom cele godine.
Sremuš kao lek za brojne zdravstvene tegobe
Za one koji možda još uvek ne znaju bijka sremuš snižava visok pritisak, i to veoma uspešno, obara visoke trigliceride i holesterol. Normalizuje krvotok, čisti želudac i creva od nataloženih toksina i poboljšava cirkulaciju.
Neverovatna je činjenica kako samo 1/10.000 grama alicina parira snazi od 25 mg penicilina. U pitanju je izuzetno snažno antimikrobno sredstvo iz prirode. Na njega nisu rezistentne mnoge bakterije, poput MRSA za koju se zna da je na većinu najjačih antibiotiotika otporna.
Moćan čistač organizma
Sremuš ne čisti samo krv već i jetru, žuč, želudac i creva. Snažno deluje na crevne parazite i sprečavaja infekcije sluzokože creva. Čisteći krvne sudove od holesterola i drugih štetnih materija, pomaže u sprečavanju ateroskleroze, snižava krvni pritisak i povećava elastičnost krvnih sudova, štiteći ceo kardiovaskularni sistem. Na taj način medveđi luk detoksikuje ceo organizam, jača imunitet i usporava proces starenja, a pomaže i u otklanjanju glavobolje i nesanice.
Olakšavaju disanje i ublažavaju respiratorne infekcije
Tinktura od sremuša naročito se preporučuje starijim osobama koje imaju problema s disanjem – čija su pluća puna šlajma. Olakšaće disanje i onima koje muči dugotrajan i uporan kašalj, hronični i akutni bronhitis ili astma, a pomaže i u lečenju tuberkuloze pluća i edema. U slučaju ovih i sličnih tegoba uz tinkturu, korisno je piti i vino od sremuša.
Otklanja stomačne tegobe
Sremuš kao lek idealan je za starije ljude koji imaju problema s varenjem i tvrdom stolicom, jer pospešuje rad creva, leči dijareju, zatvor i tvrdu stolicu.
Protiv kožnih bolesti
Budući da ima snažno detoksikaciono dejstvo, tinktura od sremuša je veoma dobra u lečenju različitih kožnih infekcija i bolesti – lišajeva, ekcema, čireva, hematoma, otoka.
Kako se pravi tinktura od sremuša recept
Tinktura se pravi isključivo od mladih listova. Medveđi luk poznat je fitoterapeutima širom sveta i po latinskom nazivu Alium Ursanium. Ova biljka je zgodna za presađivanje u bašte, jer je možete iskopati celu sa korenom i zasaditi – ne zahteva nikakvu brigu.
Sastojci koji su vam potrebni za pravljenje lekovite tinkture: 200 g. listova sremuša, 1 litar kvalitetne votke ili žitne rakije – domaće proizvodnje sa 40 procenata alkohola.
Priprema: Izblendajte 200 grama mladih listova sremuša sa litrom čiste votke ili domaće žitne rakije od 40% alkohola. Flašu dobro zatvorite i ostavite da ostoji 20 dana, uz povremeno mućkanje. Tečnost zatim procedite, sipajte u tamnu bocu i čuvajte na tamnom mestu.
Uzimajte dva-tri puta dnevno po kašičicu pomešanu s malo vode. Ako želite napraviti tinkturu od lukovice, najbolje je da sačekate jesen, jer tad one sadrže najviše lekovitih sastojaka. Tinktura od sremuša upija masti i pomaže u čišćenju od lošeg holesterola i masnoća koje se nagomilavaju. Delotvorna je i kod ugrušaka, jer ih eliminiše, poput kakvog moćnog rastvarača. Redovnom upotrebom, u potpunosti će očistiti organizam, ukoliko nastavite sa zdravijim životnim navikama.
Salata od sremuša recept koji morate probati
Ovaj jednostavan recept sa mladim listovima divljeg luka ima fenomenalan ukus, obavezno probajte: Dobro isperite mlade listove, te ih iseckajte što sitnije. Uz njih dodajte seckan spanać i zelenu salatu, pa ih zajedno pomešajte s iseckanim mladim lukom i rotkvicom. Začinite sa vrha limunovim sokom i maslinovim uljem.
Ovako pripremljena prolećna sremuš salata, mnoge će ostaviti bez daha. Preporuka: najzdraviji su mladi listovi, jer su stariji već izgubili lekovita svojstva, prepoznaćete ih po nešto pikantnijem – ljutkastom ukusu. Verujte svojim čulima i pripremajte ovu vitaminsku bombu što ćešće. Prava je poslastica kojoj malo ko odoleva.
Medveđi luk u maslinovom ulju
Evo još jednog neprevaziđenog recepta, koji poznaje naša narodna medicina. Maslinovo ulje je neizostavni deo mediteranske kuhinje, još kad mu pridružite sremuš dobićete fenomenalni prirodni lek..
Kako se pravi: Pola kilograma mladih listova medveđeg luka dobro isperite pod mlazom vode, prosušite, pa zatim iseckajte što sitnije. Sa vrha dodajte 500 ml maslinovog ulja, uz malo morske soli i ubacite u blender. Miksajte dovoljno dugo, dok ne primetite homogenu tečnost, skroz kašastu. Izručite dobijenu smesu u odgovarajuću staklenu teglu i smestite na hladno mesto.
Poslužite vašim ukućanima sok od sremuša
Kao i kod prethodnih recepata, tako i kod ovog najpre je potrebno dobro oprati listove mladog divljeg luka. On se nakon toga seče i melje. Koristite cediljku ili kvalitetan sokovnik da iscedite sav preostali sok od sremuša. Kada ga dobijete, prespite u staklenu flašu i odložite u frižider.
Kako se pije sremušov sok?
Najbolje je uzimati jednu kašiku dnevno, ali možete ga pomešati i uz blagi biljni čaj ili običnu vodu. Ovaj napitak je izuetno lekovit i blagotvoran, obskrbiće vaš organizam dragocenim mineralima i vitamina. Uz ove recepte osećaćete se zdravije, snažnije i puni elana.
Ostali saveti i napomene
Danas deluje poražavajuće, koliko ljudi znaju malo o ovoj lekovitoj biljci, pa je u neznanju suše i zamrzavaju, ili je na neki sasvim treći način prerađuju po sopstvenom nahođenju. To je velika greška, jer je tako pripremljen sremuš izgubio većinu svojih lekovitih svojstava.
Na pijacama ga retko ima, a ako je i prisutan, ne znamo kad je ubran. Ukoliko stoji na tezgama duže od dan ili dva, od njega bukvalno nema ništa, jer tada ne sadrži više alin, koji je ujedno i njegov glavni sastojak.
Za jelo se koriste sveži listovi – od njih se pravi čuvena sremuš salata, a mogu se i kuvati u varivima i čorbama. Osim listova, mogu se koristiti i lukovice, ali njih onda treba vaditi pre listanja ili na kraju sezone, kad listovi uvenu. Lukovice medveđeg luka koriste se za začinjavanje salata i kao dodatak jelima.
Sremuš nije preporučljivo sušiti, jer pritom se dragoceni alicin raspada, pa mu samim tim opada i lekovitost. Najbolje ga je jesti svežeg, a na duži period možete ga čuvati u maslinovom ulju. Medveđi luk može stajati u frižideru i do deset dana, dok tinktura može da traje i više godina.
Izvor: Tinkture Dr.Šulca