Kako SAČUVATI SREMUŠ za kasniju upotrebu?
Kako sačuvati SREMUŠ za kasniju upotrebu? Zima je doba koje je oskudno svežim namirnicama potrebnim našem organizmu. Vesnici proleća u našim krajevima su sremuš i kopriva, jer prvi stižu i time popravljaju ponudu prave, prirodne i autentične hrane. Zato ih treba koristiti u ovom periodu godine svakodnevno jer su puni vitalnih materija koje čine dobro organizmu. (Sremuš sadrži obilje C vitamina, najviše u listu, zatim alin, uljanu materiju, etarsko ulje i obilje minerala).
Za razliku od koprive koja se tokom godine obnavlja, naročito u kasnu jesen, (iako je, ipak najbolja ona rana, aprilska) sremuš traje relativno kratko, nekih 20-30 dana dok ne procveta i počne da pravi lukovicu. Listovi se sakupljaju, najčešće, tokom aprila iako se ponekad javi i u martu.
Pošto ga nema u ostalim mesecima treba ga maksimalno iskoristiti pa i sačuvati, odnosno konzervisati za kasnije. Koristi se najčešće u obliku salate, ali i u obliku soka odnosno šejka ili kremaste mase iz blendera. Takođe može i u raznim kuvanim jelima, supama, čorbama itd. što je nepovoljnija varijanta jer se zagrevanjem gubi dosta vitalnih sastojaka
Sveži sremuš je izvanredna namirnica, međutim kod njega je priličan problem kako ga sačuvati, „konzervisati“ za mesece u kojima ga nema u prirodi. Sve potencijalne mogućnosti, kao što su duboko zamrzavanje i sušenje, nisu se pokazale kao dobro rešenje. Zamrznuti listovi posle odmrzavanja (za razliku od koprive, recimo) ni približno nisu ono što su u svežem stanju. Takođe ni osušeni listovi nisu se pokazali ni približno kvalitetni kao oni sveži, čak je ovo i lošija mogućnost od zamrzavanja. Osušeni listovi sremuša gotovo da više i nisu sremuš, već prazni listovi jer sve što vredi naprosto je sa vodom isparilo.
Ipak postoji rešenje. Veće količine svežeg sremuša naprosto izblendajte sa vodom. Dobije se gusti ili ređi sok sa potpuno očuvanim sastojcima. Kako iz ove veoma korisne biljke svi sastojci brzo oksidišu i izgube se to je potrebno dobijeni sok odmah uliti u plastične flaše i duboko zamrznuti. Ovaj način se pokazao najboljim u očuvanju ove vredne biljke, zato se može preporučiti
Kako je sadržaj soka, slično soku od belog luka, veoma koncentrisan, to bi najbolje bilo sok uliti u flašice od dva i tri decilitra kako bi se odleđena flašica mogla potrošiti u kratkom roku, tokom jednog dana jer nije dobro ponovo ga zamrzavati. Dakle, sav sok treba iskoristiti u što kraćem roku, bilo kao sok bilo kao začin za druga jela, poput krompira, graška, boba i drugog povrća. Svakako ne treba preterivati u dnevnom unosu pošto je, kako je rečeno, sremuš koncentrisana biljka prilično žestokog sadržaja.
Na kraju treba reći da se sremuš može „konzervirati“ i u obliku tinkture. Tinktura se spravlja uz pomoć alkohola, najbolje kvalitetne votke ili domaće žitne rakije, jake prepečenice, (bez imalo belog šećera u njoj). U dve trećine alkohola ( staklena flaša ili tegla) ubacite sveže ubrani sremuš. Zatim flašu (teglu) zatvorite i ostavite na toplom mestu. Treba da stoji najmanje dve nedelje, mućkajući je dva do tri puta dnevno.
Izvor: Tinkture Dr.Šulca